U januaru 2021. godine suprug Danijel i ja smo dobili najlepši poklon, naša dva anđela Miloša i Lazara zahvaljujući Genesis timu, kao i podršci RFZO.
Međutim, ta silno željena radost nije se desila sama od sebe, kako mnogi parovi očekuju. Pokušavali smo prirodnim putem da se ostvarimo kao roditelji, ali četiri godine prinova nije stizala u naš dom.
Odlučili smo da više ne čekamo. Otišli smo na pregled i moj izabrani ginekolog nam je savetovao da krenemo u proces vantelesne oplodnje. O tome nisam ništa nisam znala, osim što sam pročitala na internetu ili što mi je doktorka objasnila.
Problem neprohodnih jajovoda
Tako je počelo „naše putovanje“ do bebice uz pomoć prof. dr Artura Bjelice i divnog osoblja u bolnici „Genesis“ koje bi nas svaki put dočekalo sa osmehom i pitanjem: „Kako smo, danas?“ To nam je bio snažan „vetar u leđa“ i davalo nadu da ćemo na našoj „poslednjoj stanici“ – izaći sa bebom u rukama. Na kraju je tako i bilo, ali izašli smo sa duplom srećom!
Prethodno smo prikupili svu neophodnu dokumentaciju, prošli Komisije i dobili finansiranje procesa o trošku RFZO. Na Komisiji su me uputili da uradim jednu intervenciju i tako sam saznala da imam neprohodne jajovode.
Skoro sam negde pročitala da su začepljeni jajovodi sve češći uzrok neplodnosti u našoj zemlji, javlja se kod 40 odsto žena te pored problema jajnika i jedan od glavnih razloga za ulazak parova u proces VTO. I to sve mlađih, nažalost.
Korona virus i dolazak naših malih divova
Krenula sam sa terapijama, a onda je došla pandemija Korona virusa i procesi su stopirani. Strah, neizvesnost, slušate i čitate razne informacije.
Da li da odustanemo, sačekati da sve prođe? Brojna pitanja vam se motaju po glavi, ali najviše smo o problemu razgovarali međusobno. Poverenje partnera je najvažnije. Zatim, pozitivne misli.
Nakon tri meseca pauze ponovo smo krenuli u proces. Došao je red na injekcije koje sam sebi davala u stomak. Onda vađenje jajnih ćelija, a zatim i transfer. Vraćena su mi tri embriona. E, onda kreću dani najteži u celom postupku. Čekanje, nade, sumnje i strahovi. Ali hajde, da vidimo tu Betu. Odlazimo na test 14. dan, i saznajemo lepe vesti. Bili smo presrećni.
Trudnoća je išla svojim tokom, kontrole i sve je bilo u redu. A, onda je pukao vodenjak, hitno sam prebačena u porodilište u Novom Sadu, gde sam se porodila u 30. nedelji. Tog 26. januara došli su blizanci i naša najveća sreća. Lazar je samo dva minuta stariji od Miloša. Na porađaju su imali 1460 i 1420.
Opet bih se borila i sve izdržala
Posle porođaja, doktori su me obavestili da su bebe u inkubatoru i da su im stavili pumpe za disanje. Ne znam kako da opišem te trenutke.
Utrnula sam od straha. Opet čekanje. Ali znala sam da će sve biti u redu. Prebačeni su u Institut za zadravstvenu zaštitu dece i omladine, odeljenje neonatalogije.
Tamo su proveli puna dva meseca, gde su se moji mali divovi hrobro borili da budu dobro. I uspelu su!
Sada smo konačno kod kuće i cela porodica posvećena je novim članovima. Ženama koje se bore za bebu, poručujem samo jedno: Znam sigurno, opet bih se borila i sve izdržala da dođem do cilja – naše dece!
Jelena Erdeljan
Sve informacije o orginalnom Genesis konceptu personalizovane vantelesne oplodnje, kao i o slobodnim terminima za konsultacije i preglede sa našim timom možete da dobijate pozivom na + 381 21 382 887 ili putem mejla bolnica@genesis.rs
