Naš put do ostvarenja sna da budemo roditelji je bio dug i trnovit, ali nismo nikad gubili nadu. Od trenutka od kad smo rešili da je pravi trenutak da dobijemo dete, do trenutka kada smo se upustili u proces VTO, prošlo je sedam godina.
Iako smo imali utisak da nešto ipak nije u redu, naša najveća greška je bila što smo slušali savete poput- „Doći će to kad bude bilo pravo vreme“, „Neće baš zato što toliko želite“ i ono najsmešnije „Idite na more, tamo se ljudi opuste, meni je baš tamo uspelo, a isto nije htelo godinama“. Tako su prošle godine.
Onda je jednog dana u naše živote ušla divna dr Ljiljana Gvozdenović, koja je želela da nam pomogne i na njenu preporuku došli smo u Genesis. Kažu da je jako bitno da se lekaru kojem poverite svoje probleme najiskrenije veruje. Mi smo se prepustili Genesis timu, a svo svoje poverenje uputili nikom drugom do doktorki sa čarobnim osmehom koja nas je toplo dočekala, doktorki Zorici Crnogorac.
Slušajući pomno i upijajući svaku reč, osetili smo da smo na pravom mestu i nekako verovali da je našim nevoljama konačno došao kraj. Počeli smo sa analizama kako bismo polako eliminisali jedno po jedno i došli na dobar trag. Počela je naša VTO priča.
Moji rezultati bili su obećavajući, ali kod supruga smo našli uzrok našeg problema. U celom ovom procesu ključna reč je bila NAŠ, jer smo problem jedino kao takav prihvatali, nije bio ni samo njegov ili samo moj, to je bilo nešto kroz šta smo prolazili zajedno i drugačije nije bilo moguće.
Rezultat spermograma bio je veoma loš. Imala sam težak zadatak da to kažem suprugu i razmišljala sam kako da to uradim. Kao i u svemu, pokušala sam da i u tome nađem dobar ugao gledanja i rekla sam mu- rezultati jesu loši, ali ti si milioner, od ta 3 miliona koja imaš, nama treba samo jedan, pa moramo ga naći!“.
Nije mu bilo lako, znam. Puno nam je značila tada nesebična podrška naših porodica. Ipak, jedno drugom smo bili najveća snaga, a ljubav koju smo nesebično delili bila je glavni pokretač i vetar koji nas je usmeravao dalje ka željenoj stanici.
Uložili smo puno truda, puno strpljenja i odricanja, pred sam proces VTO smršali smo, ja 18 kg, a moj suprug čak 34 kg, a sve uz najveći motiv, da postanemo roditelji. Krenula je svakodnevna hormonska terapija, pregledi, praćenja i uz svu strepnju i nestrpljenje konačno je stigao 12.03.2013. godine, dan embriotransfera, dan kad sam pomislila da moram da imam najviše vere, posle svega što smo prošli do tada.
I baš na Mladence, 22. marta 2013. čuli smo glas iz laboratorije: Čestitam gospođo Stamenković, trudni ste! Telefon mi je ispao iz ruku, zagrlili smo se i zaplakali oboje. To su situacije koje vas zbliže za ceo život. Koje daju smisao svim prethodnim godinama. Na isti taj dan, 22.03. je moja majka saznala da je trudna sa mnom, 1984. godine, slučajnost ili ne, ali divno je što se tako baš desilo. Usledilo je održavanje trudnoće, redovni pregledi, strogo mirovanje, blizanačka trudnoća sama po sebi rizičnija, ali izdržali smo sve.
Naši blizanci na svet su došli 28.10.2013. hitnim carskim rezom u 35-oj nedelji i krenula je nova borba, borba za život. Tek sutradan saznajem da je mlađi blizanac rodjen sa 2780g/47cm, ocena 4/8, da je imao nedostatak kiseonika neko vreme nakon rođenja, reanimiran je dva puta.
Trenutak kada mi skidaju narukcivu sa njegovim brojem nikad necu zaboraviti, držala sam je snažno i molila da me probude iz strašnog košmara, da mi kazu da je moje dete dobro. Neko vreme proveo je u Dečjoj bolnici i taj bol, tu brigu teško je opisati rečima.
Kumovi su im dali imena Petar i Luka. Luka je bio taj mladji, koji je prve znake za dalju borbu u njegovom tako kratkom životiću dao baš na dan Svetog Luke. Oporavio se i kao da se nista nije dogodilo stigao je kuci, svom bratu blizancu Petru koji je krenuo ubzano da diše u trenutku kad smo ih stavili jednog pored drugog.
Proslo je dosta vremena od tad. I sada kad se okrenemo i pogledamo šta smo sve prošli, sta sve čovek može da izdrži, neverovatno mi je. Ali ono sto sigurno znam je da bi sve ovo prošli ponovo samo da mozemo da uživamo u osmesima naših sinova, sada dečaka od 7,5 godina. Naši momci su sada đaci prvaci, jako dobri i pametni dečaci, plemenite duše i privrženi jedan drugom onako srčano, bratski, jako.
Beskrajno hvala kompletnom Genesis timu na posvećenosti, trudu i na maksimalnoj pomoći. Što je naša VTO priča baš takva. Beskrajno hvala našim porodicama koje su verovale sa nama zajedno da će naša borba uroditi plodom.
Beskrajno hvala mojoj majci koja je provela mesece, noći i noći ne spavajući, što živi za nas i za svoje unučiće. I beskrajno hvala mom suprugu sto je na svaki način od samog početka uključen u život naše dece, on meni ne pomaže, on je tata i čini sve da bude najbolji u tome.
Našoj deci planiramo da kada porastu kažemo kako je tekla naša VTO priča, da znaju na koji način su došli na svet, da je naša želja da ih dobijemo bila strahovito jaka i da ne postoji ništa na ovom svetu što tata i mama ne bi uradili za njih.
Vama smo ispričali ovu priču da vas ohrabrimo, da uradite sve što možete, za svoj san. Ono što sigurno možete je- da ne čekate previše. Mi vam želimo sreću na tom putu.
Porodica Stamenković
Sve informacije o originalnom Genesis konceptu personalizovane vantelesne oplodnje, kao i o terminima za konsultacije kod dr Crnogorac i Genesis tima, možete da dobijete pozivom na 021 382 8887, ili putem mejla bolnica@genesis.rs
