6.oktobar 2021
Natalija Mareš (27), koja se devet godina borila za potomstvo, i pored tumora jajnika uspela je uz pomoć Genesis tima da ostvari trudnoću. Ona je 4. oktobra ove godine učinila svet bogatijim za jednu devojčicu – bebu iz zamrznutog embriona.
Brojne su priče naših parova, poput Natalije koji su upravo zahvaljujući i metodi krioprezervacije (zamrzavanju embriona) i krioembriotransferu u našoj bolnici ostvarili trudnoću iz zamrzutog embriona i postali roditelji.
Kako izgleda proces zamrzavanja/ odmrzavanja embriona, i šta moramo da znamo o postupku VTO iz zamrznutog materijala, razgovaramo sa našim stručnjacima dr Božanom Stepanov, specijalistom ginekologije i akušerstva, supspecijalistom steriliteta i fertiliteta i Jovanom Markovski, molekularnim biologom i embriologom.
Šta je embriotransfer?
-Embriotransfer podrazumeva transfer, odnosno unošenje dobijenih embriona u postupku vantelesne oplodnje u šupljinu materice. Može da se radi sa sveže dobijenim embrionima u istom ciklusu kada se radila i aspiracija (vađenje jajnih ćelija i njihova oplodnja), ili može da se radi sa zamrznutim embrionima, takozvani krioembriotransfer. To podrazumeva transfer ranije dobijenih i zamrznutih embriona u nekim prethodnim postupcima vantelesne oplodnje, objašnjava dr Božana Stepanov.
Prema njenim rečima, embriotransfer može da se uradi u bilo kom stadijumu razvoja embriona, od zigota do stadijuma blastociste, a najčešće se vrši 3. dana u stadijumu šesto ili osmoćelijskog embriona, ili 5. dana u stadijumu blastociste.
Ona dodaje da se u postupcima vantelesne oplodnje u nekim situacijama ne obavlja transferovanje embriona u istom ciklusu, već se embrioni zamrzavaju.
O zamrzavanju embriona
– Zamrzavanje embriona se radi u onim slučajevima kada u stimulisanom VTO postupku dobijemo veći broj vijabilnih (lepih, potentnih, „obećavajućih“) embriona, kada se prilikom prvog pokušaja ne ostvari trudnoća, te da par ne mora ponovo da prolazi kroz ceo postupak VTO, već da se spremi na novi ciklus embriotransfera, objašnjava Jovana Markovski.
Kako naše sagovornice kažu, zamrzavaju se samo embrioni zadovoljavajućeg kvaliteta, što se procenjuje na osnovu broja ćelija, njihove simetričnosti, oblika blastomera, postojanja fragmentacija, klivaža, kao i dinamike razvoja. Prilikom zamrzavanja pacijenti moraju da prođu i određene preglede i urade testove na različite bolesti, kako bismo bili sigurni da je zamrznut materijal „zdrav“.
Pregledi i testiranje
-Pre planiranog krioembriotransfera moramo da imamo uredne vaginalne i cervikalne briseve i na adekvatan način pripremljen endometrijum materice, bilo da se radi u spontanom ciklusu ili se priprema sa hormonskim preparatima. Pacijentkinja ne sme da ima neke akutne infekcije i bolesti, vrednost progesterona treba da je uredna, debljina i kvalitet endometrijuma zadovoljavajući, kao i da nema nekih komplikacija nakon postupka VTO, kao naprimer ovarijalni hiperstimulacioni sindrom, navodi dr Stepanov.
Čuvanje zamrznutog materijala
– Zamrazavanje embriona i polnih ćelija se obavlja na sličan način, uz male razlike, u zavisnosti šta se zamrzava. I embrioni i polne ćelije se zamrzavaju u određenim krioprotektantima, koji čuvaju vijabilnost embriona i polnih ćelija koji se smeštaju u tečni azot, i čuvaju u specijalnim kanisterima na temperaturi od – 196 C, pojašnjava embriolog Jovana.
Kako ona kaže, medijumi koji se danas koriste za zamrzavanje kako embriona tako i polnih ćelija, rezultat su dugogodišnje rada različitih timova naučnika i dovedeni do tačke gde sa velikom sigurnošću možemo u njima da zamrznemo embrione, bez brige da će oni biti “oštećeni“ na bilo koji način prilikom postupka odmrzavanja. Sam dokaz za to su brojne bebe rođene iz odmrznutih embriona u svetu, pa i bolnici „Genesis“.
Faktori koji utiču na uspešnost zamrzavanja mogu biti: kvalitet embriona koji se zamrzava, medijum u kom se zamrazava embrion, kao i način skladištenja i čuvanja istih.
Trudnoća iz zamrznutih embriona: procenat uspešnosti
– Nakon odmrzavanja embriona i postupka embriotransfera, procenat uspešnosti trudnoća iz zamrznutih embriona u našoj bolnici je 38,6 %. Preživljavanje polnih ćelija varira od 60-80 %, pri čemu veliki faktor imaju godine osobe čije se polne ćelije zamrzavaju. Stopa preživaljavanja embriona je različita i ide od 69 % za zamrznute zigote, 88 % za embrione zamrznute na treći dan od oplodnje, do 88-90 % za embrione koji su stigli do blastociste, navodi Markovski.
Sveži ili zamrznuti embrioni?
– Naravno da je uvek bolje raditi sa svežim uzorkom, ali kod parova kod kojih se trudnoća ne ostvari prilikom prvog pokušaja, odmrznuti embrioni su svakako najbolja opcija, dodaje Jovana.
Prednosti krioembriotransfera
- Žena ne mora da prolazi ceo postupak od početka.
- Proces se pojednostavljuje i ubrzava.
- Značajno se racionalizuju i troškovi VTO kod parova koji su imali neuspešan prvi pokušaj, a pripremaju se za drugi ili treći pokušaj.
- Ušteda je u izbegavanju stimulacije skupim lekovima, jer se u prethodnim postupcima dobio zdrav embrion koji je zamrznut i odložen na čuvanje.
Trend u svetu- trudnoća iz zamrznutih embriona
-Danas se u svetu sve više zagovara „freeze all“, odnosno zamrzavanje svih dobijenih embriona u postupku vantelesne oplodnje, te naknadna priprema materice i vraćanje najviše 2 embriona ili 1 blastociste (singl embriotransfer), naročito kod žena mlađih od 35 godina. Mnogi ovaj trend nazivaju „novim ledenim dobom“ u istoriji čovečanstva, zaključuje dr Božana Stepanov.
Situacije koje zahtevaju krioprezervaciju
-Kod nas i dalje, u većini slučajeva, primenjujemo embriotransfer svežih embriona. Međutim, u nekim situacijama je neophodno planirati zamrzavanje svih embriona, te planirati krioembriotransfer u nekim od narednih ciklusa, navodi dr Božana Stepanov.
Koje su to situacije?
razvoj ovarijalnog hiperstimulacionog sindroma u okviru stimulacije
visoke vrednosti progesterona
komplikacije u toku stimulacije i samog postupka aspiracije
suboptimalni endometrijum tj. nedovoljna debljina i kvalitet endometrijuma
postojanje pomeranja „prozora receptivnosti“ endometrijuma utvrđenim ERA testom
kod pacijentkinja sa lošim odgovorom na stimulaciju (poor responderi) gde se primenjuje dualna stimulacija ovulacije
kod pacijentkinja koje boluju od nekih malignih bolesti ili tumora, a kojima se vrši zamrzavanje embriona pre nego što se započne lečenje osnovne bolesti
u situacijama gde je potrebna analiza embriona na pojedine sindrome ili genetske bolesti (PGS, PGD testiranja nakon biopsije embriona)
u situacijama „kolekcije“ embriona kada se vrši postupak vantelesne iz više spontanih ciklusa
iz ličnih razloga pacijentkinje
Podrška države
U Srbiji je omogućeno zamrzavanje viška embriona o trošku RFZO od 2018 godine, zahvaljujući inicijativi SGB „Genesis“. Parovima se o trošku države obezbeđuje zamrzavanje do šest embriona sa rokom čuvanja do pet godina.
Pravo na neograničen broj stimulisanih pokušaja i tri kriomebriotransfera za prvo dete, ima žena do 43 godine. Za drugo dete RFZO finansira – dva stimulisana postupka i jedan krioembriotransfer.
Prva uspešna trudnoća nastala korišćena iz prethodno zamrznutog embriona dogodila se davne 1980 godine.
Za sve informacije o originalnom Genesis konceptu personalizovane vantelesne oplodnje pišite nam na mejl bolnica@genesis.rs ili pozovite 021 382 8887.
