Veoma raširen, neprijatan problem koji se neretko krije, o kome se nerado govori, čak i pred lekarom – urinarna inkontinencija ili nevoljni gubitak mokraće, nekontrolisano mokrenje. Postoji čitav niz različitih uzroka ovog zdravstvenog problema koji pogađa blizu 8 % svih stanovnika Evrope, pa i Srbije.
Da li se može rešiti nekontrolisano mokrenje?
U Specijalnoj ginekološkoj bolnici „Genesis“ nekontrolisano mokrenje uspešno se leči kod oba pola. Kako, kojim terapijama i metodama saznajte u autorskom tekstu našeg prof. dr Srđana Đurčević, načelnika Odeljenja operativne ginekologije.
-Poznato je da učestalost urinarne inkontinencije raste sa godinama i da je veća kod žena nego kod muškaraca. Učestalost inkontinencije kod žena preko 60 godina iznosi oko 15%, iako blizu 50% žena tokom života ima povremenih problema sa nekontrolisanim mokrenjem. Podaci iz literature govore da žene prosečno čekaju 5–7 godina pre nego što zatraže lekarsku pomoć zbog inkontinencije mokraće, navodi prof. dr Đurđević
Ovo naizgled bezazleno i lako oboljenje ima ozbiljne posledice u psihičkoj i socijalnoj sferi života jer se bolesnice izdvajaju iz društva, na radnom mestu i u krugu porodice. Izbegavaju duže šetnje, sportske, fizičke i druge aktivnosti uz smanjenje radne sposobnosti i povećano odsustvovanje sa posla.
Tipovi nekontrolisanog mokrenja
Inkontinencija mokraće kod žena klasifikuje se u 4 grupe:
- stresni tip (35–45%),
- urgentni tip (25–35%),
- neurođena (5%)
- i prelivna (5%) inkontinencija.
–Stresni tip karakteriše nevoljno odilaženje mokraće uvek kada se iznenada poveća pritisak unutar trbušne duplje, što se događa za vreme fizičkog rada, smeha, kašlja, trčanja ili skakanja Karakteristično za sve bolesnice sa urgentnim tipom inkontinencije je da nekontrolisani gubitak mokraće nema veze sa naporom i stoji u vezi sa nestabilnim mišićem mokraćne bešike.
Neretko ove pacijentkinje imaju nelagodan osećaj ili poziv na mokrenje kada peru ruke u hladnoj vodi ili čuju šum vode odnosno padanje kiše. Poseban oblik inkontinencije je neurogeni tip koji je uzrokovan poremećajem nervnih centara mokrenja na nivou kičmenog stuba ili mozga, objašnjava profesor Đurđević.
Faktori rizika
Kako navodin naš stručnjak, faktori koji uzrokuju nekontrolisano mokrenje slični su sa onima koji uzrokuju spad genitalnih organa i obuhvataju slabost mišića i njihovih omotača (fascija) u predelu karličnog dna, povrede i oboljenja nerava dna karlice, poremećaje cirkulacije krvi i uticaj hormona u predelu izvodne mokraćne cevi.
Treba istaći da i čitav niz drugih i različitih oboljenja (šećerna bolest, multipla skleroza, alkoholizam, povrede kičmenog stuba i glave, tumori, zapaljenski procesi u maloj karlici) mogu da utiču na poremećaj normalnog rada i funkcionisanja mokraćne bešike i izvodne mokraćne cevi.
Sve osobe sa problemom nevoljnog ispuštanja mokraće trebalo bi da se jave na pregled kod specijaliste ginekologa ili urologa koji se bave problemom inkontinencije.
Lečenje
– Dopuna osnovne dijagnostike obuhvata grupu neinvazivnih dijagnostičkih testova i to: praćenje kalendara ili liste mokrenja tokom 7 dana zaredom, popunjavanje upitnika za određivanje tzv. stresnog i urgentnog skora i sprovođenje testova objektivizacije inkontinencije. Urodinamička ispitivanja (UDI) predstavljaju najsavremeniji vid ispitivanja funkcije donjeg dela urinarnog sistema na osnovu kojih možemo doneti zaključke o radu pojedinih delova donjeg dela urinarnog sistema (izvodna mokraćna cev, vrat i mišić mokraćne bešike, nervna regulacija mokrenja) i lokalizovati promenu, pojašnjava naš stručnjak.
Kako navodi, na početku lečenja neophodno je izlečiti upalu mokraćnih puteva i lečiti hronične bolesti (lečenje plućnih bolesti praćenih kašljem, redukcija viška kilograma kod gojaznih, lečenje šećerne bolesti i dr.). Lečenje može biti konzervativno (različite fizikalne vežbe, lekovi, elektroterapija), i hirurško, koje uključuje vaginalni, abdominalni, laparoskopski i minimalno invazivni hirurški pristup primenom TOT suburetralnih trakica.
Vežbe i pomagala
-Kod blagog oblika stresnog tipa urinarne inkontinencije prepisuju se posebne fizikalne ili Kegelove vežbe koje se sastoje iz svakodnevnog višemesečnog ritmičkog stezanja mišića dna karlice da bi se pojačao njihov tonus i snaga u zajednici sa vaginalno aplikovanim kremovima koji sadrže estrogen. Urgentni oblik inkontinencije uspešno se leči primenom lekova i elektroterapije dok psihoterapija, akupunktura i hirurške metode nisu dale željene rezultate, navodi prof.dr Đurđević.
Konačno, u slučaju neuspeha navedenih terapijskih metoda u obzir dolazi primena različitih pomagala pri inkontinenciji (posebnih uložaka ili pelena u spoju sa gaćicama) koji će značajno ublažiti tegobe pacijentkinje i omogućiti joj normalan rad i boravak u krugu porodice bez straha od nevoljnog umokravanja i propratnog neprijatnog mirisa.
Za sve informacije u vezi sa ginekološkom hirurgijom pozovite na + 381 21 382 8887 ili nam pišite na mejl bolnica@genesis.rs
