Preventivni ginekološki pregledi su preduslov za dobro reproduktivno zdravlje.
Kompletan ginekološki pregled podrazumeva:
- ginekološki pregled pod spekulima,kojim se pregleda vagina i grlić materice
- brisevi iz vagine i grlića (citološki pregled-PAPA test i brisevi na infekcije)
- ultrazvučni pregled materice i jajnika,vaginalnom sondom ili transabdominalnom
- kolposkopski pregled po potrebi (pregled grlića pod mikroskopom)
PAPA – Treća grupa nije uvek za paniku
U zavisnosti od stanja na grliću materice i do tada sprovedene dijagnostike, kao i terapije, PAPA test treba raditi jednom u 6 ili 12 meseci. Tačnost PAPA testa je 83 odsto, a udružen sa kolposkopijom pouzdan je čak 99 odsto.
Ukoliko test pokaže nepovoljan rezultat, to ne znači odmah da žena ima rak. Savetuje se kontrola briseva na bakterije i viruse, naročito na HPV (humani papiloma virus) koji se smatra glavnim uzročnikom nastanka premalignih lezija, koje se mogu u potpunosti izlečiti.
Kada dobijemo u analizi „loš“ PA test (IIIb), savetuje se i biopsija grlića materice i endocervikalna kiretaža, te na osnovu dobijenog PH nalaza planiramo dalje lečenje– konzervativno ili u vidu neke hirurške intervencije, kao što je LOOP, konizacija ili operativno odstranjivanje materice.
Redovne kontrole obavezne i nakon operacija
Pregled operisanih pacijentkinja se tehnički mnogo ne razlikuje od pregleda zdravih žena. Dakle i kod operisanih žena uradimo ginekološki pregled, uzmemo vaginalni sekret na analizu (PAPA test ne pošto se pri odstranjivanju materice uglavnom odstrani i grlić) i uradi se i ultrazvučni pregled- provera jajnika ukoliko su ostali nakon operacije, ili samo pregledamo malu karlicu, predeo mokraćne bešike i velikih krvnih sudova.
Pregledi važni pre planiranja trudnoće
Pre planirane trudnoće poželjno je da se urade i brisevi na bakterije, Clamydia trachomatis. Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealytocum, ponekad i na viruse Herpes simplex virus (HSV), pošto oni mogu da budu uzrok razvoja infekcije i spontanih pobačaja. Kod žena koje nisu rađale, a imaju između 25-35 godina, obavezno savetujemo i procenu ovarijalne rezerve, kao i proveru stanja štitne žlezde, šećera i insulina.
Dojke je potrebno redovno kontrolisati samopregledom, a posle 30. godine redovnim ultrazvučnim pregledima. Nakon 45. godine potrebno je da se uradi i prva, takozvana bazna mamografija. Danas postoji mogućnost testiranja na gene BRCA 1 i 2, koji su pokazatelji da li ste nosilac rizika da obolite od raka dojke.
Poverenje je najvažnije
Ginekološki pregled ne treba odlagati. Važno je da mu se posveti posebna pažnja i da se izgradi dobar odnos s ginekologom, jer ukoliko imate dobra iskustva, redovnije ćete dolaziti na kontrole.
PITAJTE DOKTORA