Značaj kontrole štitne žlezde u procesu vantelesne oplodnje- “usporite” Hašimoto na vreme

U ispitivanju uzroka steriliteta, kao i u procesu vantelesne oplodnje, kontrola rada štitne žlezde jedna je od najvažnijih. Mnoge žene tek tada saznaju da zapravo boluju od Hašimoto tireoiditisa, autoimunog oboljenja štitne žlezde koji uzrokuje njen usporen rad, jer on nema jasne simptome.

Hašimoto- dolazi tiho, ostaje zauvek

Problem dodatno otežava i činjenica da je samo ispoljavanje oboljenja veoma sporo, često i neprimetno. Čak i blago uvećanje štitne žlezde obično se otkriva slučajno. Uglavnom se javlja kod žena, a sve češće kod adolescenata i mladih devojaka.

Razlog za to možemo da pronađemo i u povećanju broja okidača bolesti iz spoljašnje sredine, ali i u činjenici da pacijenti sve češće rade laboratorijske analize koje usput ukažu i na Hašimoto.

– Simptoma na početku uglavnom nema, ali kako se bolest razvija, sve ih je više: umor, dobijanje na težini, osećaj hladnoće, suvoća kože, zatvor, bolovi u mišićima, a posebno u ramenima i u kukovima, otoci malih zglobova, produžene i obline menstruacije, pa i depresija. Sve to ukazuje istovremeno i na niz drugih oboljenja i to dodatno otežava pravovremenu dijagnozu, ali i ukazuje na potrebu da se javite lekaru, kaže prof. dr Artur Bjelica, specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista endokrinologije, saradnik bolnice Genesis.

Štitna žlezda nepravedno na udaru

Šta se zapravo dešava? Imuni sistem organizma napada štitnu žlezdu i postepeno razara njeno tkivo. Ponekad kao posledica mogu da se jave i bol i osetljivost žlezde.

– Kliničku sliku karakteriše uvećanje štitne žlezde koje prati njeno smanjeno funkcionisanje. To uvećanje rezultat je autoimunog oštećenja koje, pored ostalog, dovodi do smanjene sposobnosti žlezde da proizvodi hormone, pojašnjava dr Bjelica i dodaje da je čak moguće da u momentu otkrivanja povišenih antitela i postavljanja dijagnoze Hašimoto tireoiditisa funkcija štitne žlezde može da bude uredna, a poremećaji mogu da se ispolje tek kasnije.

Hašimoto je u 90 odsto slučajeva uzročnik usporenog rada štitne žlezde. On ne može da se sanira u potpunosti, ali može i mora da se prati i leči, uglavnom doživotno. Nakon laboratorijskih analiza i ultrazvučnih pregleda endokrinolog određuje terapiju.

– Mi zapravo delujemo na posledicu, na smanjenu funkciju štitne žlezde. Prirodni hormon koji dajemo pacijentima zamena je za taj koji žlezda pravi u smanjenom obimu. Kako štitna žlezda propada, povećava se doza leka, a kontrolom hormona fT4 i TSH određuje se i koriguje njena doza, kaže dr Bjelica.

Na koji način Hašimoto utiče na plodnost

Problem u funkciji štitne žlezde najčešće se i otkriva prilikom traženja uzroka steriliteta. Obilnije, češće i bolnije menstruacije, ali i one koje kraće traju, retko se pojavljuju i manje su obline, povezuju se sa usporenim radom štitne žlezde.

Kao posledica hipotireoze ponekad se pojavljuju ciste na jajnicima, pa takve promene, posebno ukoliko su česte, zahtevaju i razmišljanje o potencijalnom problemu sa radom štitne žlezde.

Redovnim hormonskim kontrolama i terapijom rad štitne žlezde može da se normalizuje, što je za proces vantelesne oplodnje veoma važno. Endokrinolog i ginekolog stoga na tom putu moraju da rade sinhronizovano.

Optimalno je da nivo TSH kod svih pacijentkinja sa hipotireozom koje idu na vantelesnu oplodnju bude ispod 2,5 i to je cilj kojem se teži terapijom.

Osetljiviji na vremenske prilike

Koliko ćete često morati da radite ultrazvučne preglede kao i da korigujete terapiju, odrediće vaš lekar. Veoma je važno da se kontrole shvate ozbiljno, s obzirom na činjenicu da je štitna žlezda važan deo endokrinog sistema i da njeni hormoni kontrolišu mnoge aktivnosti u telu.

Doze leka kod hipotireoze mogu da variraju i u zavisnosti od sezonskih klimatskih dešavanja. Iako se mnoge pacijentkinje žale da im sunce i toplije vreme ne prijaju kao pre, često je potrebna nešto veća doza leka tokom zime nego preko leta.
Svakako su češće kontrole i fino prilagođavanje doze put da se obezbedi komfornija svakodnevnica i jedan korak ka ostvarivanju roditeljstva.

Sem toga, promena načina života mnogo može da pomogne.

Manje stresa, kvalitetnija ishrana

Hašimoto je jako povezan sa stresom upravo zato što prilikom jakog stresa naš imuni sistem pogrešno locira njegovog uzročnika u štitnoj žlezi i napada nju. Promena načina reagovanja, razmišljanja, redovna fizička aktivnost jednako su važni saveznici u suživotu sa Hašimotom, koliko i redovna terapija.

Nedostatak joda u ishrani smatra se glavnim uzročnikom hipotireoze i zato je važno da se on unosi kroz jodiranu so ili kroz namirnice koje su bogate jodom, poput morskih plodova.

Na povoljan rad štitne žlezde utiču i vitamini C, E, B2 ili riboflavin, B3, B6, minerali selen i cink, ali i aminokiseline tirozina koje se nalaze u ribi, mesu, mahunarkama i u mlečnim proizvodima. Tuna, skuša, haringa, losos i plava riba takođe se savetuju svima kojima štitna žlezda radi usporeno.

Od voća je važno da se unose agrumi: limun, mandarine, pomorandže, kao i jagode, šljive i banane, od povrća šargarepu i papriku. Savetuje se korišćenje maslinovog  i ribljeg ulja, ali i veći unos žitarica, orašastih plodova i semenke suncokreta.

Dodatne informacije o problemima rada štitne žlezde, procesu vantelesne oplodnje, kao i o slobodnim terminima za konsultacije možete da dobijete pozivom na brojeve telefona 021 549 444, 021 549 777, putem mejla bolnica@genesis.rs ili lično u ulici Uroša Predića 4 u Novom Sadu