– Želim da znate da niste sami, da kao čovek i lekar razumem Vaše dileme i strahove, jer sam i sama iskoračala taj put, isti, težak i neizvestan. I ja sam kao i Vi bila IVF pacijent. Na cilju me je sačekao moj Nikola, koji danas ima punih pet godina.
Zahvaljujući personalizovanom konceptu vantelesne oplodnje koji smo izgradili tokom ovih 11 godina i koji smo nadogradili najsavremenijim genetskim testovima, naša Genesis porodica danas broji 2214 mališana, na 4 kontinenta u 36 zemalja sveta.
Tim rečima je dr Zorica Crnogorac, direktor i osnivač Specijalne ginekološke bolnice Genesis pozdravila postioce tribine “VTO- šansa za bebe” koju je u Beogradu organizovalo udruženje Šansa za roditeljstvo sa ciljem da se razmotre izazovi i dobra praksa u toj oblasti, kako kod nas, tako i u inostranim klinikama, o čemu su govorili stručnjaci iz Soluna i Praga.
Dr Zorica Crnogorac na tribini „VTO- šansa za bebe“
– Novom Zakonu koji je donet u maju 2017. godine još uvek nedostaju pravilnici, a mi nemamo još ni njihove predloge, naglasila je Sandra Jovanović, predsednica udruženja parova Šansa za roditeljstvo. Ona kaže kako su se udružili upravo da bi organizovanim nastupom ukazali na sve nedodstatke procesa, ali i na obim problema koji Srbija ima kada je o sterilitetu reč. Samim tim bi i izdvajanja države morala biti viša, naglasila je Jovanovićeva.
Uvođenje šestog pokušaja vantelesne oplodnje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dodatni pokušaji na račun lokalne samouprave, hitno stavljanje lekova za lečenje neplodnosti na D listu RFZO, omogućavanje donacije polnih ćelija i embriona, kao i procesa zamrzavanja i odmrzavanja o trošku redovnog zdravstvenog osiguranja, ukidanje starosne granice za žene i hitno rešavanje diskriminacije muškog steriliteta, deo je duge liste zahteva tog udruženja.
U procesu vantelesne oplodnje u Srbiji vidimo još puno tačaka na kojima treba ozbiljno i brzo raditi, kako bi se on unapredio, rešavanjem problema na koje parovi nailaze u ovako organizovanom sistemu, ključna je poruka posetilaca, među kojima se većina godinama suočava sa problemom steriliteta.
Genetski testovi- korak pre donacije
Kada se godinama pokušaji završavaju neuspešno, parovi počinju da razmišljaju o donaciji. Da postoji potez koji može da pruži još jednu mogućnost ili da da preciznu informaciju da li je vreme za novu metodu, tvrdi dr Crnogorac:
– Moje iskustvo kaže da pre velikog koraka koji podrazumeva donaciju, bilo da se radi o jajnim ćelijama, donaciji spermatozoida ili embriona, treba napraviti međukorak. Želim da vam kažem da je taj međukorak šansa koja je pomogla u 27,6% slučajeva da se ne ode na donaciju.
Razvijajući originalni Genesis koncept personalizovane vantelesne oplodnje tokom 11 godina koliko bolnica postoji i pomno prateći s kakvim se izazovima zapravo suočavamo zajedno sa parovima, sve češće smo uočavali da problem neuspeha uzrokuju mutacije na nivou gena.
To je bio moj motiv da nadogradim proces vantelesne oplodnje i da na ove prostore uvedem i nasavremenije genetske testove 2014. godine, u saradnji sa eminentnom španskom laboratorijom Igenomix. Za većinu parova koji iza sebe imaju već brojne pokušaje to je značilo konačan uspeh, samim tim i dodatni manevarski prostor pre eventualne donacije, naglasila je dr Crnogorac.
Taj stav doktorka je potkrepila činjenicom da je upotrebnom genetskih testova uspešnost procesa vantelesne oplodnje povećana u svim starosnim kategorijama, a najviše upravo u onoj u kojoj je najveći izazov ostvariti rezultat, kod žena starosti od 39 do 42 godine i kasnije.
– Danas možemo da kažemo da su posle kvalitetne dijagnostike steriliteta genetski testovi najznačajniji saveznik koji može da pruži dragocene informacije o uzrocima neuspeha i, što je još bitnije, mogućim putevima do konačnog rezultata, pa i o tome da li je, s obzirom na kvalitet embriona, vreme da se razmisli o donaciji. S obzirom na njihov značaj u procesu VTO, deo mojih zalaganja je da ti testovi parovima postanu dostupni u okvirima zdravstvenog osiguranja, kaže dr Crnogorac.
Posle četrdesete prvo testovi
Za sve žene preko 40-te godine vreme je dragoceno da se ostvare kao majke sa prvim detetom, sa sopstvenim ili doniranim ćelijama. Odluka o donaciji je uvek teška za oba partnera. Zbog toga su važni genetski testovi embriona u toj starosnoj grupi, koji će odluku o donaciji lakše premostiti.
PGS TEST je genetski skrining embriona pre embriotransfera kojim se identifikuje zdrav embrion za embriotransfer. Genetske anomalije su čest uzrok ranih spontanih pobačaja u prvom trimestru trudnoće. Ova metoda pomaže nam da sprečimo takve gubitke.
Kod muškog steriliteta obično preporučujemo SAT test koji detektuje poremećaj broja hromozoma u spermatozoidima, te se tim parovima obično preporučuje PGS test embriona. Pomoću skrininga PGS testom može se značajno povećati uspešnost VTO tretmana, povećava se stopa implantacije i šanse da će se roditi zdravo dete.
ERA test utvrđuje dan i vreme kada treba individualno kod svake žene plasirati embrion. Test se radi analizom uzorka endometrijuma, a rezultati se dobiju u roku od dve do tri nedelje. Test je apsolutno individualan i personalizovan. U svim starosnim grupama primenom ERA testa verovatnoća za uspeh VTO postupka se povećava i za 24%, a kombinacijom ERA testa i PGS- a i za 80%.
Ukoliko ti testovi, a prvenstveno PGS, pokažu da 100% embriona dobijenih u tom pojedinačnom slučaju imaju mutacije i abnormalnosti na više pari hromozoma i time se ne preporučuju za embriotransfer, to može biti jedan od pouzdanih pokazatelja da je vreme za donaciju.
– Pre odluke o donaciji važno je iscrpeti sve prethodne mogućnosti, na način da se ne iscrpi i sam par. Zato je veoma važno koji put ćete odabrati. I s kim ćete ga proći, s punim poverenjem, naglasila je dr Crnogorac.
Nakon tribine parovi su imali besplatne konsultacije za vantelesnu oplodnju sa lekarima koji su govorili na tribini. U udruženju Šansa za roditeljstvo kažu da planiraju još čitav niz susreta domaćih i stranih stručnjaka, ali i različitih akcija koje za cilj imaju osnaživanje samih parova. Među njima Grupa podrške jedna je od najefektnijih do sada.
