Sve o krioprezervaciji- saznajte kako zamrzavanje polnih ćelija i embriona olakšava put do potomstva

Sve o krioprezervaciji- saznajte kako zamrzavanje polnih ćelija i embriona olakšava put do potomstva

I parovi u Srbiji moći će o trošku države da sačuvaju svoje embrione i polne ćelije metodama zamrzavanja, odnosno krioprezervacije, što će pojednostaviti svaki naredni postupak vantelesne oplodnje, te omogućiti da istom metodom pokušaju da dobiju i drugo dete.

Pored supružnika, vanbračnih partnera, novim Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji pravo na krioprezervaciju, zamrzavanje, imaće i žene, odnosno muškarci koji su upotrebu svojih polnih ćelija odložili zbog postojanja mogućnosti smanjenja ili gubitka reproduktivne funkcije, kao i maloletna lica.

Pitali smo našeg stručnjaka Jovanu Markovski, diplomiranog biologa, molekularni biolog-master da nam pojasni značaj metode zamrzavanja, poznatije kao krioprezervacija i predoči mogućnosti koje ona pruža.

Zamrznute jajne ćelije ne stare

– Današnji tempo života, sve kasnije stupanje u brak i osnivanje porodice, može da stvori „pritisak“ i ženama i muškarcima. Kako bi žena bila, uslovno rečeno „mirna“, može da zamrzne svoje jajne ćelije i da eliminiše pritisak biološkog sata, jer, laički rečeno, zamrnute jajne ćelije ne stare, ne gube svoju vitalnost i ostaju „u godinama“ u kojima su zamrznute.

Muškarci proizvode polne ćelije, ili spermatozoide, ciklično ceo život ali stres, alkohol, pušenje, razne bolesti, mogu da utiču na kvalitet, brojnost i pokretljivost spermatozoida, te i oni imaju mogućnost da zamrznu svoje polne ćelije, i da na taj način sebi olakšaju, pojašnjava biolog Markovski.

Prema njenim rečima zamrzavanje embriona prvenstveno se radi u onim slučajevima kada u stimulisanom VTO ciklusu dobijemo veći broj vijabilnih (lepih, potentnih, „obećavajućih“) embriona, u slučaju da prilikom prvog pokušaja se ne ostvari trudnoća, te da par ne mora ponovo da prolazi kroz ceo postupak VTO, već samo da se spremi na novi ciklus embriotransfera.

Nažalost postoje slučajevi kada je zamrzavanje polnih ćelija mandatorno, ukoliko osoba prolazi kroz lečenje određene bolesti (hemoterapije, zračenja, jaki lekovi, operacije) a koje bi moglo trajno da utiče na sposobnost ostvarivanja potomstva.

Kako krioprezervacija u praksi izgleda

– Zamrzavanje embriona i polnih ćelija se vrši na sličan način, uz male razlike, u zavisnosti od toga šta se zamrzava. I embrioni i polne ćelije se zamrzavaju određenim krioprotektantima, koji čuvaju vijabilnost embriona i polnih ćelija.

Oni se smeštaju u tečni azot i čuvaju u specijalnim kanisterima, namenjenim upravo za te svrhe. Uzorak jajnih ćelija i spermatozoida se čuva u tečnom azotu na temperaturi od -196 C, adekvatno obeležen, poreklom, vremenom, datumom i kvalitetom uzorka na dan zamrzavanja, navodi naša sagovornica.

Procedura za pacijente

Prilikom zamrzavanja polnih ćelija pacijenti moraju da prođu određene preglede i urade testove na različite bolesti, kako bismo svi bili sigurni da je zamrznuti materijal „zdrav“ i da će jednog dana biti spreman za upotrebu.

Tu se pre svega misli na polne briseve, testove na hepatitis A, B, C i HIV. Kod zamrzavanja embriona ti testovi nisu potrebni, jer su parovi prošli sve te procedure pre samog ulaska u postupak VTO.

Zamrzavanje ne utiče na “kvalitet“ embriona

Jedna od čestih nedoumica je da li se i po čemu zamrznuti embrioni razlikuju od onih koji su vraćeni odmah nakon oplodnje jajne ćelije, odnosno, da li je njihov genetski kvalitet očuvan uprkos postupku zamrzavanja.

– Prilikom razvoja embriona, ne budu svi embrioni istog „kvaliteta“ i na istom stadijumu razvoja na sam dan zamrzavanja, tako da su i šanse za njihovo preživljavanje prilikom odmrzavanja različite.

Ne prežive uvek svi zamrznuti embrioni odmrzavanje. Ali kvalitetni embrioni, oni koji su dobili „najbolju ocenu“ prilikom zamrzavanja, ne gube na svom kvalitetu samim činom zamrzavanja, niti taj postupak utiče na njihov genetski kvalitet, napominje Markovski.

Sve više beba „sa leda“

Ona navodi da su medijumi koji se danas koriste za zamrzavanje rezultat dugogodišnjeg rada različitih timova naučnika i dovedeni su do tačke da sa velikom sigurnošću možemo u njima da zamrznemo embrione, bez brige da će oni biti „oštećeni“ na bilo koji način prilikom postupka odmrzavanja.

Sam dokaz za to su brojne bebe rođene iz odmrznutih embriona.

– Koliko će se embriona zamrznuti određuje broj onih koji su preostali iz postupka VTO.

Svaki par dobije različit broj oplođenih ćelija, koje se zatim razviju u embrione, a kvalitet embriona određuje koji od njih će biti zamrznuti, odnosno oni koji će prilikom odmrzavanja imati najveću šansu da se razviju u vijabilan plod prilikom vraćanja u matericu postupkom embriotransfera, objašnjava Markovski.

Stopa preživljavanja zamrznutog materijala

Faktori koji utiču na uspešnost zamrzavanja mogu biti: kvalitet embriona koji se zamrzava, medijum u kom se zamrzava embrion, kao i način skladištenja i čuvanja embriona.

– Nakon odmrzavanja embriona i postupka embriotransfera, procenat uspešnosti u našoj bolnici je 38,6%. Naravno da je uvek bolje raditi sa svežim uzorkom, ali kod parova kod kojih se trudnoća ne ostvari prilikom prvog pokušaja, odmrznuti embrioni su svakako najbolja opcija, kaže Markovski.

Prema njenim rečima, preživljavanje polih ćelija nakon odmrzavanja varira, od 60-80%, pri čemu veliki faktor imaju godine osobe čije se polne ćelije zamrzavaju. Stopa preživljavanja embriona je različita i varira od 69% za zamrznute zigote, 88% za embrione zamrznute na treći dan od oplodnje, do 88-90% za embrione koji su stigli do stadijuma blastociste.

Kada je pravo vreme da zamrznite svoje ćelije?

Kako se žene rađaju sa ograničenim (limitiranim) brojem jajnih ćelija i kako taj broj, kao i kvalitet jajnih ćelija, opada sa svakom godinom koja prođe, ukoliko se žena odluči na ovaj korak, preporučuje se da se to uradi do 35 godine života.

– To je samo preporuka, svaka žena, koja nije ušla u menopauzu može da zamrzne svoje jajne ćelije. Ona može da sa svojim ginekologom mesečno prati ovulacione cikluse i da se sakuplja po jedna ili dve ćelije, koliko se prirodno same stvaraju, ili da uđe u stimulisan ciklus, kada se može očekivati veći broj ćelija u samo jednom ciklusu.

Ukoliko se muškarac odluči na zamrzavanje svog uzorka, neophodno je da uradi spermogram, kako bi se utvrdio broj, kvalitet i pokretljivost spermatozoida, spermokultura, brisevi, testovi na hepatitis A, B, C i HIV, a onda može da se pristupi postupku zamrzavanja polnih ćelija, pojašnjava Markovski.

Uz krioprezervaciju- zdravo potomstvo posle malignih bolesti

– Žene kod kojih je otkriven rak jajnika ili materice, mogu pre agresivnih metoda lečenja i/ili operacija da sačuvaju svoje ćelije postupkom zamrzavanja, i imaju jednake šanse kao i žene koje nisu iz tih razloga zamrzle svoje polne ćelije, da ostvare potomstvo.

Novim zakonom o BMPO i maloletna lica moći će da zamrznu svoje polne ćelije, odnosno tkiva, uz pismenu saglasnost oba roditelja ili staratelja, ističe naša sagovornica.

Bitno je da naša država prepozna problem, izmeni zakon i dozvoli surogat majčinstvo kod onih žena koje nakon bolesti nisu u stanju da same iznesu trudnoću, smatra biolog Jovana Markovski.

Kada se krioprezervacija ne preporučuje

Zamrzavanje se ne preporučuje u situacijama kada su embrioni lošeg kvaliteta, ali kod polnih ćelija osoba koje nose genetske predispozicije za teže bolesti koje bi se prenele na potomstvo.

Ne preporučuje se ni kod pacijenata koji su oboleli od hepatitisa B, C, HIV-a i stanja koja se prethodno moraju lečiti, kako bismo bili u prilici da zamrznemo zdrav biološki material.

Koliko dugo može da se čuva zamrznut materijal?

Prema novom zakonu o BMPO zamrznuti embrioni mogu da se čuvaju do 5 godina, a ukoliko parovi to žele, mogu potpisati saglasnost da njihovi embrioni budu zamznuti još pet godina ili donirani nekom drugom paru.

– Pravilno zamrznut i adekvatno održavan biološki uzorak može da se čuva neograničeno, naglašava naša sagovornica.

Genetika pgs testPre krioprezervacije neophodno genetsko testiranje

Zakon predviđa i mogućnost da parovi koji su dobili dete u postupku vantelesne oplodnje mogu da doniraju višak svojih zamrznutih embriona drugom paru. Zemlje koje imaju donaciju embriona daju mogućnost parovima da genetski ispitaju embrione pre zamrzavanja i pre nego što se plasiraju u matericu druge žene. U Srbiji za sada ne postoji takva mogućnost.

– Genetsko testiranje je veoma važno, ponaročito kod osoba kod kojih genetska predispozicija za određene bolesti, ili parova kod kojih ne dolazi do začeća, a da, laički rečeno, na prvi pogled sve deluje u redu.

Od izuzetne je važnosti da naša država to prepozna i finansijski podrži takve vrste testova i ispitivanja, kao i ulaganje u opremu, material i stručni kadar koji bi se bavio tim problemom, ističe na kraju biolog Jovana Markovski.

Sve dodatne informacije o krioprezervaciji možete da dobijete na brojeve telefona 021 549 444, 021 549 777, putem mejla bolnica@genesis.rs ili lično u ulici Uroša Predića 4 u Novom Sadu. 

Ostavite odgovor