Strahovi u trudnoći- šta najčešće brine buduće mame

 „Strah je uvek tu, kada odem na kontrolu. Znojim se, lupa srce, brinem da li je sve u redu sa bebom i celu trudnoću tako. Borim se, ali ne vredi…“

To su rečenice koje neke buduće mame najčešće izgovaraju u trudnoći i prilikom posete svom ginekologu. Strahovi u trudnoći zapravo su vrlo česti. Zašto je toliko žena koje trudnoću doživljavaju tako, uz strah da se nešto ne zakomplikuje, a ne kao radost rađanja novog života? Kroz kakve strahove prolaze i njihovi partneri?

O tome razgovaramo sa  prof. dr Arturom Bjelicom, specijalistom ginekologije i akušerstva, supspecijalistom endokrinologije i stručnim konsultantom u bolnici Genesis.

-Osim ginekološkog, ultrazvučnog pregleda, vrlo je važno da lekar razgovara sa parom i da im pruži odgovore na sva postavljena pitanja. Pozitivan način razmišljanja je veoma je značajan u tom procesu, navodi prof.dr Bjelica.

Strahovi u trudnoći- šta je pokazala studija?

U studiji  koja je obuhvatila 500 trudnica u periodu od tri godine, praćene su psihološke promene tokom trudnoće, kao i posle porođaja. Promene su beležene prilikom svake posete ginekologu, a koji su sve strahovi u trudnoći uočeni kod oba partnera doktor Bjelica otkriva:

-Trudnoća je vrlo specifičan i složen period u životu žene. Prateće promene primećuju se ne samo na biološkom planu, već i u njenom psihološkom  i socijalnom funkcionisanju. U većoj ili manjoj meri svaka buduća majka doživljava česte promene raspoloženja od iscrpljenosti do ushićenja.

-Pored toga, trudnoća izaziva niz specifičnih briga i u vezi sa tokom i ishodom trudnoće, što ženu čini posebno ranjivom, a većina tih problema zavisi i od ličnih sposobnosti prilagođavanja i mehanizama odbrane od stresa, navodi naš sagovornik.

Doktor upozorava da stres tokom trudnoće može da dovede do različitih komplikacija, koje mogu da imaju dalekosežne posledice, kako za telesno tako i za psihičko funkcionisanje novorođenčeta.

Telo i duša „pod opterećenjem“

-U srpskom jeziku za trudnu ženu često kažemo da je u „drugom stanju“, što znači da se razlikuje od „uobičajenog“. Izraz se očigledno odnosi na evidentne telesne promene, a zajedno sa izrazom „bremenitost“ sugeriše da trudnoća znači i „fizičko opterećenje“.

Takođe može da se napravi i paralela na psihološkom planu, što neki i iz ove oblasti navode, pa se trudnoća može posmatrati i kao određeni „psihološki teret“. Međutim, ovo se stanje naziva i „blagoslovljeno stanje“, čime se ukazuje na put ka ostvarivanju majčinstva, što svakako nosi i promene koje se dešavaju na psihološkom planu, navodi doktor.

Kako kaže, napetost tokom trudnoće prouzrokovana je bilo svesno ili nesvesno strahom od gubitka ličnog identiteta, osećajem nesigurnosti i usamljenosti, strahom od gubitka ploda, brigom o zdravlju budućeg deteta, strahom od porođaja i slično.

Tokofobija

-U modernoj literaturi možemo pronaći  pojam tokofobija, pod kojim se podrazumeva specifično uznemirujuće stanje sa fobičnim izbegavanjem trudnoće. Primarna tokofobija ima svoje korene u adolescenciji, dok je sekundarna posledica traumatičnog porođaja.

Tokofobija, često, može biti i simptom prenatalne depresije. Trudnice sa tokofobijom češće pate od trudničkog povraćanja, a veoma često iskuse i postpartalnu depresiju. Takođe, takve trudnice su pod povećanim rizikom od posttraumatskog stresnog poremećaja, otkriva doktor.

Muke budućih očeva

Podrška partnera u trudnoći je od velikog značaja. Otuda je prihvaćen nov naziv – trudnički par, umesto termina trudnica.

-Za vreme ženine, posebno prve trudnoće, partner takođe prolazi kroz određeni period koji donosi znakove nečeg novog i nepoznatog, jer će dobiti ulogu oca. Spominje se postojanje i takozvanog “Couvade” sindroma koji se pojavljuje u oko 11-15 % slučajeva (prema nekim i mnogo češće,čak do 65 %) kod budućih očeva, a manifestuje se kao gubitak apetita, mučnina, razdražljivost, glavobolja i poremećaj sna. Simptomi traju tokom trudnoće supruge i nestaju nakon porođaja, navodi doktor.

Postporođajna depresija

Većina žena nakon porođaja iskuse melaholično raspoloženje koje se često naziva „bejbi bluz“ a karakteriše se promenom raspoloženja, naletima plača, anksioznosti i poteškoća sa spavanjem.

-Obično započinje u prva dva do tri dana nakon porođaja, a može trajati i do dve nedelje. Ovakav emocionalni status je potpuno normalan i uobičajen. Ipak, pojedine porodilje doživljavaju teži, dugotrajni oblik depresije poznat kao postporođajna depresija dok se veoma retko javlja ekstremni poremećaj raspoloženja poznat kao postporođajna psihoza, objašnjava prof. dr Artur Bjelica.

Za sva Vaša pitanja o trudnoći Genesis tim je na raspolaganju na + 381 21 382 8887 ili putem mejla bolnica@genesis.rs