Iz ugla psihologa: korona je virus, anksioznost kreiramo sami

Iz ugla psihologa: korona je virus, anksioznost kreiramo sami

Sačuvati mentalno zdravlje tokom epidemije važno je koliko izbeći i zarazu. Moglo bi se reći da tu najveći izazov imaju trudnice, upravo jer od toga kako se one osećaju i njihovog zdravlja zavisi još jedan život – beba u stomaku.

U autorskom tekstu psihologa Olivere Stojšić, saradnice bolnice Genesis pročitajte  o uticaju pandemije na mentalno zdravlje, razlozima zbog kojih je ono ugroženo, ali i savete za buduće mame ili one koje ulaze u proces vantelesne oplodnje.

– I pre ove pandemije na klinikama i u terapeutskom iskustvu bilo je dosta problema sa anksioznošću i depresivnošću. Anksioznost je stanje strepnje koje je neodređeno i često ljudi ne mogu da definišu odakle dolazi. Dok je depresivnost, kada ne govorimo o kliničkoj  depresivnosti,  stanje malodušnosti i ravnodušnosti, objašnjava Olivera.

Kako ona kaže, na početku smo se osećali ugroženo jer postoji nevidljivi neprijatelj koji može smrtonosno da nas ugrozi. Kada je život ugrožen onda se menjaju prioriteti, probudi se volja za preživljavanjem i uključujemo sve svoje mehanizme kako bi se održali.

-Da bi se smanjio strah morali smo da preduzmemo određene mere da bismo se zaštitili. Zatim smo ušli u period neizvesnosti, čekanja, koliko će trajati i kakve će posledice biti. I sada imamo ljude koji se javljaju sa egzistencijalnim strahovima i brigom za budućnost, anksioznost, depresivnost, probleme sa motivacijom, odlaganjem i tako dalje, objašnjava naš psiholog.

Kada strah postaje patološki, kako da ga prepoznamo?

-Ako anksiznost ometa naše funkcionisanje, ako ne možemo da je kontrolišemo već ona upravlja nama, tada se već verovatno razvio poremećaj,  Isto tako ako hronično brinete oko hipotetičkih briga, na primer predviđanje crne budućnosti, onda već to ometa vaše funkcionisanje u svakodnevnom životu.

Vaš savet za trudnice ili one koje ulaze u proces VTO u novonastaloj situaciji?

-Trudnice osim preporučenih mera zaštite jednako bi trebale da zauzmu jedan racionalan stav u odnosu na trenutnu situaciju, a to je: uprkos tome što bi svi voleli da se ova situacija ne dešava, ona je ipak tu. I kao tako nepovoljna nije prezastrašujuća,  katastrofična i nešto što ne može da se izdrži i što već slično nismo preživeli.

Strah, zabrinutost je razumna reakcija na ugrožavajuću situaciju, ali ako su preterano izraženi, onda precenjujemo postojeću opasnost dok je razuman strah od korone virusa koristan i motiviše nas da zaštitimo sebe i druge od nas. To znači pridržavamo se propisanih uputstava stručnjaka. Dok strah ima korisnu stranu za pojedinca i zajednicu,  panika već nije reakcija koja nam pomaže.

korona i mentalno zdravljeKako lepe misli da pobede one druge?

-Važno je podsetiti se da nemamo apsolutnu kontrolu i uticaj  na samu situaciju, ali na našu emocionalnu reakaciju možemo da utičemo zbog toga što znamo da je ona posledica naših misli. Ako vam se javljaju negativne misli, zastrašujuče, uznemirujuće, depresivne, opsesivne  potrebno je prepoznati ih i zameniti ispravnim. To možete da uradite na sledeći način – objasnite sebi da mozak ima funkciju da misli i da misli nisu vaše nego misli vašeg mozga.

Možemo li da „gospodarimo“ svojim mislima?

– Predstavite sebi da je mozak vaš podstanar, a vi ste  gazda  koji odlučuje  kakav  stav ima prema tim mislima. On proizvodi misli sam po sebi i mi nemamo mogućnost da ih sprečimo. Možemo samo da ih prepoznamo i korigujemo.

Kada ih korigujemo u  realne, logične i korisne za nas, promeniće se i naše emocionalno stanje i ponašanje.

trudnoća i korona virusDa li beba u stomaku oseća strah majke?

-Brojni eksperimenti prenatalne psihologije govore o tim neospornim činjenicama da dete može da čuje pre rođenja. Da u majčinoj utorbi reguje na spoljašnje zvuke različito, skupljanjem i grčenjem na jake i neprijatne zvuke, a opuštanjem na prijatnu muziku, znači da može da reaguje i na otkucaje majčinog srca i na osećanja. Takođe osim zvuka reaguje na ukus, svetlost i miris i sva iskustva životne sredine majke.

-Njujorški psiholog je snimio srčane otkucaje majke i puštao novorođenom detetu  koje plače i vrlo brzo dete  bi se umirilo i zaspalo. Znači da je majka fiziološka, mentalna, emocionalna i duhovna hrana  svom detetu.

Saveti za buduće mame?

-Buduće majke treba da neguju  plemenite vrline i osećanja – ljubav, dobrotu, smirenost. Takođe i kada se ne osećaju uvek tako, nije sve beznadežno i ne treba imati osećaj  krivice,  straha i samoobezvređivanja, već je potrebno usmeriti se na to kako izaći iz tog stanja. To su često greške u mišljenju i iracionalna uverenja koja za posledicu imaju ova negativna, preplavljujuća, blokirajuća osećanja i nekorisna ponašanja i motivaciju. Potrebno je prepoznati ih i korigovati i indoktrinirati sebe novim racionalnim korisnim stavovima. Ukoliko ne uspeju sami da detektuju misli koje ih uvode u neprijatne nezdrave emocije mogu uz pomoć psihoterapeuta da steknu tu veštinu.

Zakazivanje termina i ostale informacije o radu našeg psihološkog savetovališta možete da dobijete putem mejla bolnica@genesis.rs ili na broj telefona + 381 21 382 8887.

Ostavite odgovor