Hlamidija- shvatite je ozbiljno u borbi sa sterilitetom

Hlamidija- shvatite je ozbiljno u borbi sa sterilitetom

Infekcija hlamidijom trahomatis danas je, uz genitalne HPV infekcije, najčešća „tiha“ seksulano prenosiva polna bolest. Većina zaraženih i ne zna da širi bolest, jer oko 70 odsto muškaraca i žena koji imaju hlamidiju nemaju nikakve simptome. Još manje njih zna da hlamidija, ako se ne leči, može da izazove sterilitet.

Kako to hlamidija utiče na smanjenje plodnosti, koji su simptomi te infekcije i kako se leči, saznajemo od dr Božane Stepanov, specijaliste ginekologije i akušerstva, subspecijaliste steriliteta i fertiliteta.

Imate hlamidiju, a ne znate

–  Hlamidija je uzročnik infekcija urogenitalnog trakta i žena i muškaraca, ali i infekcija u plućima, očima, ušima, kao i kod dece. Kod većine obolelih infekcije su asimptomatske ili sa blagim simptomima, te se često na takve simptome ni ne obraća pažnja.

Zbog toga kod nekih pacijenata ta bakterija može da bude nedetektovana i duže od deset godina i da dovede do nemogućnosti začeća, ističe doktorka Stepanov.

Najčešće se prenosi polnim putem, ali može se, prema rečima doktorke, preneti i perinatalno, odnosno sa inficirane majke na plod u toku trudnoće ili pri porođaju. Infekcija se može preneti i preko zajedničkih peškira, posteljine, na bazenu.

Koje sve pod rizikom?

– Kod žena se manifestuje vidu infekcije vagine, grlića, upalnih procesa jajovoda, jajnika ili u vidu kombinovane infekcije uz infekcije mokraćne bešike. Kod muškaraca pretežno „živi“ u ćelijama mokraćnog kanala, prostate i semenim kesicima, uzrokujući epididimitis i prostatis.

Ako se i jave, simptomi su nespecifični: učestalo mokrenje ili učestali nagon za mokrenjem, pojačana vaginalna sekrecija, nelagoda u predelu male karlice, objašnjava doktorka.

Komplikacije u trudnoći

U trudnoći se infekcije hlamidijama dijagnostikuju od 3-25%, više kod mlađih i seksualno aktivnih trudnica.

– Pored već opisnih vidova infekcije, u trudnoći se one komplikuju širenjem na plod i ovojke, izazivajući upalu plodovih ovojaka, prskanje vodenjaka, pobačaje ili prevremene porođaje, kao i mrtvorođenost a zbog promena na jajovodima češća je pojava vanmateričnih trudnoća.

Kod dece se infekcija najčešće razvija u vežnjači oka ili u sluznici ždrela, sa komplikacijom u vidu upale pluća, navodi doktorka.

Hlamidija u rektumu, grlu i plućima

Sem urogenitalnih infekcija kod oba pola ali i kod dece, neki serotipovi izazivaju i infekcije vežnjače oka poznate kao trahom, ali i sluznice nosa, ždrela i pluća.

– Može da dovede i do polno prenosivog oboljenja Limphogranuloma venerum, koje se ispoljava u vidu vezikula, te ulceracija i uvećanjem limfnih čvorova u predelu prepona, a širenjem može da zahvati i predeo čmara, kaže doktorka.

Rizik od trajnih posledica

Ona navodi da nelečena infekcija hlamidijom može da dovede  i do teških i dugoročnih posledica po reproduktivno zdravlje kako žene tako i muškaraca.

– Neprohodni jajovodi i nežne priraslice u maloj karlici i trbuhu često su posledica upravo hlamidijalne infekcije koja je prethodila. Kod tubarnog uzroka steriliteta, dakle gde su začepljeni jajovodi uzrok neplodnosti, infekcija hlamidijom je dokazana u oko 50-60 % pacijentkinja.

Takođe, nelečena infekcija kod muškarca može da dovede do problema sa plodnošću jer hlamidija može da utiče na broj spermatozoida u ejakulatu muškarca, ističe doktorka.

Kako se otkriva hlamidija?

Zbog svega navedenog, navodi naša sagovornica, pravovremena, precizna dijagnoza i u slučaju hlamidijske infekcije izuzetno značajna.

– Materijal koji koristimo za dijagnostiku infekcije zavisi od kliničke slike a to može da bude bris sa sluznica (oka, grla, nosa, vagine ili grlića,mokraćnog kanala), bioptat, krv, sperma, plodova voda, kaže doktorka.

– Laboratorijska dijagnostika može da se radi na više načina: metodom DIF-test direktne imunofluorescencije, koja se u praksi najviše primenjuje, ali je i najmanje pouzdana, zatim izolacijom na kulturi ćelija, kao i serološkim metodama dokazivanja specifičnih antitela na hlamidije (IgM, IgG i IgA ). Serološke metode su naročito pogodne za dokazivanje hroničnih infekcija, kao i u praćenju efekta lečenja, objašnjava doktorka.

Terapija

Prema njenim rečima, hlamidija se leči upotrebom antibiotika, pre svega iz grupe tetraciklina, makrolida i fluorohinolona. Lečenju treba da budu podvrgnuta oba partnera.

– Kod trudnica i dece  je lek izbora eritromicin. Kod hroničnih i komplikovanih infekcija lečenje može nekad da traje i mesecima.

Ne preporučuju se seksualni odnosi dok nema potvrde o potpunom izlečenju ili uz upotrebu prezervativa, kaže doktorka.

Bakterija koju Papa test ne vidi

Danas imamo dostupne i testove za samotestiranje na vaginalne infekcije, možete da ga uradite i kod kuće. Ipak, doktorka upozorava da se tim testovima ne može dijagnostikovati hlamidijalna infekcija.

– Ti testovi služe za raspoznavanje da li je bakterijska ili gljivična infekcija, te da pomognu pacijentkinji u izboru vaginaleta kojima će da započnu lečenje. Treba napomenuti da se ni prilikom analize PAPA testa ne može dijagnostikovati hlamidijalna infekcija, naglašava doktorka.

Prevencija  – ključ rešavanja problema hlamidije

Zato je, kako ističe doktorka, jako bitno pridržavati se mera prevencije, kako i kod drugih seksualno prenosivih bolesti.

– Prevencija podrazumeva edukaciju, prvenstveno mladih i seksualno aktivnih.  Zatim primenu prezervativa, upućivanje na preglede i sprovođenje dijagnostike, naročito promiskuitetnih osoba, testiranje trudnica, kao i svih pacijentkinja kod kojih se planiraju bilo kakve ginekološke intervencije, navodi dr Božana Stepanov.

Dodatne informacije o redovnim ginekološkom pregledima, konsultacijama u vezi sa planiranjem porodice, kao i o slobodnim terminima, možete da dobijete pozivom na broj telefona 021 549 444, putem mejla bolnica@genesis.rs ili lično, u ulici Uroša Predića 4 u Novom Sadu.

Ostavite odgovor